O билингвалној настави

После много уложене енергије, знања, воље и ентузијазма, у Десетој гимназији је заживео и пројекат билингвалне наставе на енглеском језику. У нашу школу прошле године је уписана прва генерација ђака који похађају билингвалну наставу на енглеском језику. Билингвална настава подразумева извођење наставе појединих предмета и на српском и на енглеском језику. Настава се изводи по одобреним наставним плановима и програмима, с тим што је најмање 30% садржаја на енглеском језику. Настава на енглеском језику се изводи из следећих предмета: математика, рачунарство и информатика, физика, хемија, географија и грађанско васпитање , а у плану је и психологија.

Основни циљ оваквог приступа настави је подизање нивоа језичких и комуникативних кометенција код ученика јер свесни смо времена у коме данас живимо, околности у којима се млади људи у нашој земљи образују и недаћа са којима морају да се носе. Не треба заборавити ни европски стандард да сваки образовани човек треба, поред матерњег, течно да говори и два страна језика.

Оваквим приступом настави ученици се упознају са стручном терминологијом поменутих области тако да, осим што уче како да савладају страни језик и његове особености кроз већи број предмета, они га користе и као оруђе помоћу којег овладавају садржајем тих предмета.

Истраживања у свету су показала да деца обухваћена билингвалном наставом брже и боље развијају комуникацијске вештине и на матерњем језику, развијају спознајне и друштвене вештине које им омогућавају да се ослободе личних и културних стега и развију културни плурализам и толеранцију.

- Професорка Кармен, 25.04.2014.

Мој пријемни из енглеског

Стотинак основаца, међу којима сам била и ја, стајало је тог јунског јутра испред, до тада непознате гимназије. Сви смо, са ђачком књижицом и оловкама у рукама, посматрали једни друге и стрепели. Наизглед смо били тако различити, али једно нам је било заједничко- љубав према енглеском језику. Питали смо се да ли нам је основна школа пружила довољно знања да положимо овај важан тест.

Убрзо смо се нашли у холу Xгимназије пажљиво слушајући распоред ђака по учионицама. Трема је била огромна, али сада схватам да је била непотребна јер су се сви професори о ве школе трудили да нам помогну да се сместимо и ублаже нервозу.

Одједном, петнаестак нас нашло се у учионици распоређени по клупама један иза другог. Атмосфера се поправила када је професор почео причу о овој школи и одлука многих од нас постала је јаснија. Видела сам осмехе пар другарица када су чуле како ће моћи да се придруже хору јер је Xгимназија једина у Београду која има хор који је активан на такмичењима по Србији.

Тест је, у пар листова, лежао испред нас. Први део чинила су питања везана за текст који нам је на почетку рада неколико пута прочитала професорка за то задужена. Други део чинила је граматика, док је трећи део био испуњен питањима о тексту датом изнад њих. Максималан број бодова био је петнаест, а ко би добро урадио био би прозиван на усмени део где је могао добити максимално пет поена.

После тога уследила је пауза на којој смо сви размењивали искуства и упознавали се. Чекали смо професорку која треба да прочита ко је прошао на усмени део.

На првом списку мог имена није било, тако да сам се прилично уплашила. Нашло се на другом списку и пао ми је камен са срца.

Сећам се како са једним дечаком и девојчицом седим у суседној учионици са папирићем у руци. Тема за разговор ми је била: “What kind of life do you want to live?” … Три професора за катедром дала су нам пет минута да размислимо о теми, а затим би нас прозвала да седнемо испред њих, предамо папирић и причамо о теми. Запиткивали су разна питања везано за њу, али су били тако расположени да су осмехом убијали нашу трему која изазива блокаду у причању.

На нама је остало само да урадимо стандардни пријемни у основној школи, сачекамо да се резултати саберу и објаве на сајту Десете гимназије “Михајло Пупин”.

Међу тридесеторо примљене деце у прво билингвално одељење на енглеском језику нашла сам се и ја. Пријемни, по мом мишљењу, није био тежак. Свакако, вредело је отићи и бар покушати, тестирати себе и отворити нова врата свом будућем образовању, а Xгимназија, чији сам сада ученик, сваким даном потврђује да се тај труд исплати.

- Зорана Совиљ ученица I/9, 25.04.2014.