Историјат

Десета гимназија је основана указом Краља Александра I Карађорђевића 6. априла 1933. године као Мушка гимназија Краља Александра I у Београду (и данас одржавамо везе са краљевском породицом Карађорђевић). Школа је, тада, била затвореног типа са интернатом.

„Задатак је дома да своје питомце, редовне ученике Мушке гимназије Краља Александра I у Београду, васпитава и пружи им добро опште образовање примењујући најбоље наставне методе и развијајући у њима здраво и снажно југословенско национално осећање”(цитат из Правилника из1933.године).

Десета гимназија почиње са радом 1. октобра 1933. године као самостална васпитна установа под надзором Министарства просвете . Први директор школе био је Мирко Балубџић . На почетку школске године било је 119 ученика. Прва генерација ученика је завршила осми разред и велику матуру 1938 . године .

Школске 1933/1934. године предавања су држали , између осталих , следећи професори : Бела Милер (цртање , писање , немачку конверзацију ) , Мирослав Јерков (српскохрватски , немачки ) , Владимир Вајферт (француски и немачки језик ), Платон Димић ( математика ), као и још 28 наставника . Дом , у коме је било 312 ученика и гимназија распуштени су 1.априла 1941. године . Зграда гимназије и интернат за ученике били су смештени на Дедињу у Улици Петра Чајковског број 2. У овој згради школа је радила до школске 1941/42. У саставу гимназије била је и библиотека , са 150 наслова .

На почетку рата у школској згради је био смештен Немачки окупациони штаб за југоисток . Генерација ученика 1941/42. наставила је школовање у просторијама ОШ „Војвода Мишић” у Београду у Прокупачкој улици број 41. Школске 1942/43. године школа је исељена из зграде поменуте основне школе и пресељена у ресторан „Руски цар” на Дедињу. Школску годину ученици су завршили полагањем годишњих испита у Жаркову код Београда. Школске 1944/45. године гимназија почиње са радом у ОШ „Вожд Карађорђе” на Aвалском путу и мења назив у Једанаеста мешовита гимназија. Школске 1945/46. године школа се поново сели, овога пута у зграду основне школе на Сењаку, а 9. октобра 1945. године одлуком Министарства просвете добија и нов назив – „Мешовита гимназија у Београду”. У овој згради настава се одвија све до школске 1953/54. године, када се враћа у своју предратну зграду, потпуно оспособљену за рад гимназије. Августа 1961. године добија назив „Десета београдска гимназија”.

Продајом зграде гимназије ССНО-у 1971. године , пресељена је у данашњи објекат у Улици антифашистичке борбе 1а у Новом Београду . Када је донет Закон о усмереном образовању 1976/77. године, гимназија губи свој карактер. Извршена је пререгистрација и 1982. године добија нови назив Образовно-васпитна радна организација природно-техничке струке „Михајло Пупин“ у Новом Београду. У овом статусу остаје до 1986. године, када постаје школа природно-математичке струке за занимање – сарадник у природним наукама. Од школске 1991/92. године добија свој данашњи назив Десета гимназија „Михајло Пупин” у Београду, општег смера.