Огледни час у Десетој гимназији

Ђаци Десете гимназије “Михајло Пупин” одржали су огледни јавни час историје поводом стогодишњице од почетка Првог светског рата. Професорка историје Биљана Радосављевић и гимназијалци билингвалних одељења треће и четврте године, који део наставе похађају на француском језику, представили су активан приступ настави. Они ће овај свој сценско-образовни оглед уприличити и следеће године у француском граду Белфору.

Фотографијама, филмским записима, рецитовањем, прецизним сажимањем историјских поглавља и бројних сведочења учесника у трагичним догађајима, повремено у форми сценске наставе, указали су на занимљивији начин овладавања градивом и подсетили присутне на значај српско-француских односа.

Јавном часу су присуствовали бројни родитељи, али и професори и ученици других гимназија и неколико основних школа. Више пута награђивани хор Десете гимназије, под руководством професорке Милке Пајовић, отпевао је на почетку српску и француску химну, па затим познате мелодије “Тамо далеко” и “Креће се лађа Француска”. Ђаци су предавањем обухватили узроке и повод највећег сукоба у дотадашњој историји, велике битке, голготу преласка српске војске и цивила преко Албаније, победу, последице рата, а посебно савезништво са Француском.

Десета београдска гимназија нам је још једном одржала лекцију

Заправо, званично то је био јавни час историје поводом сто година од Великог рата. Мапе, фотографије и прича која тече. Ко не зна – да научи; ко зна – да освежи знање. Све добро замишљено, временски одређено, а хор Гимназије је додао један посебан сентиментални сјај (признајем, и не стидим се, ја сам била део публике који је плакао). Посебно занимљиво било је говорење потпуковника Ђукића.

Десета београдска је билингвална гимназија, овај јавни час биће одржан и на француском језику. Обећали су.

Никога од тих младих људи не познајем, позвани смо као гости. Нисам никоме од њих ни мати, ни тетка ... а ипак сам била поносна. Много. Некако ми враћају наду.

На изласку из зграде купила сам два броја њиховог школског листа (сами га уређују), тако сам, мало синоћ, мало јутрос, сазнала колико су широка интересовања њихова, а све саме награде и медаље – смотра хорова, веслање на Ади, скупљање лековитих биљака, фарбање ускршњих јаја (које после продају и тако финансирају свој лист), разне креативне радионице и још и још ...

Просто сам морала, МОРАЛА да сазнам имена оних просветара који у време толико честих штрајкова свој високо етични позив раде овако – директорка је Нада Маховић, професорка музичког је Милка Пајевић, а професорка историје која је душа овог пројекта је Биљана Радосављевић. Ђачка имена нисам сазнала, а верујте ми на реч да су били сви прелепи и препаметни. Синоћ су нам одржали јавни час, али и лекцију. Не само из историје.

- Нена Коца, 03.02.2015.